,,Learning is experience. Everything else is just an information.''
Albert Ajnštajn
U Subotu, 14. juna,
Britanski savet u Srbiji organizovao je Drugu konferenciju o posebnim
obrazovnim potrebama i inkluzivnom obrazovanju, kojoj su prisustvovali
motivisani prosvetni radnici, predstavnici civilnog društva, studenti i
zainteresovani za temu, kako iz Srbije tako i iz regiona.
Govornici na
konferenciji su bili Dejvid Krebtri (David Crabtree), ekspert u poremećajima i
poteškoćama u učenju sa više od 30 godina iskustva u školama, koledžima i
školovanju kod kuće; Seli Ferli (Sally Farley), trener za profesore, savetnik i
specijalista za disleksiju; i Fil Dekster (Phil Dexter), savetnik u programu
edukacije nastavnika engleskog jezika za Britanski savet u Velikoj Britaniji.
Ovo je bila prva
konferencija/seminar koji se bavi inkluzivnim obrazovanjem (naravno, na kojoj
smo mi prisustvovali), a da se zapravo nije više postavljalo pitanje korisnosti
inkluzije, da li je moguća njena primena, koliko su nastavnici i stručni
saradnici obrazovani za takav rad, već je bila koncipirana na primerima dobre
prakse i korisnim alatima koje mogu koristiti u svom radu. Upravo zbog toga, mi
se u ovom tekstu nećemo osvrtati na Konferenciju i opšta mesta o inkluziji i inkluzivnom
obrazovanju, nego ćemo izlistati i objasniti ideje i korisne alate koji su nama
bili interesantni! Nadamo se da će vam koristiti u budućem radu! :)
Ideje
• Ko najviše zna o
posebnim obrazovnim potrebama? Nastavnici? Pedagozi? Psiholozi? To pitanje
je uvek aktuelno u našem društvu. Međutim, da li se pitamo, koliko roditelji
znaju, i kako možemo da ih uključimo u obrazovni proces njihove dece sa
smetnjama? Da li nešto možemo da naučimo od njih?
• Kako shvatamo
grešku u odeljenju? Da li je to kazna, za koju će učenik dobiti jedinicu,
ili je ta greška nešto što je poželjno, i što može da koristi da sva deca nešto
nauče? Tu bismo se složili sa Seli Farli, koja grešku vidi kao dar svakom času!
Kad postavljamo otvorena pitanja odeljenju, i neko dete se javi i pogrešno
odgovori, umesto da kažemo detetu, ,,To ne znaš? Evo ti jedinica!’’, možemo da
kažemo ,,Ok, to nisi tačno odgovorio, ali hvala ti na odgovoru!’’ i da na
osnovu toga malo razgovaramo. Takav način rada razvija pozitivnu sliku deteta o
sebi, ne osuđuje, i motiviše ga da se ponovo javi, a mi ćemo na osnovu njegove
greške podučiti celo odeljenje nečemu.
• Da li smo svesni svog načina učenja, kao i toga kako najbolje učimo? Ako jesmo, kako smo to shvatili? Seli Farli naglašava da je jako važno da upoznamo decu sa različitim načinima učenja, i da pomognemo deci da pronađu svoj način učenja! Takođe, ako znamo na koji način deca uče, treba da se potrudimo da čas tako i organizujemo.
• Kako shvatamo i
koristimo udžbenik na času? Dejvid Krebtri, naglašava da je nastavnik onaj
koji mora da eksternalizuje tekst iz udžbenika, da ga napravi audio-vizuelnim,
da se osloni na više čula dece, zato što takvo učenje ima trajniji karakter!
Korišćenjem neformalnih metoda, igrica, diskusija, ... mi možemo da prezentujemo
gradivo iz knjige, samo što se ono neće više oslanjati samo na govor, nego će
biti predstavljeno učenicima u 3 dimenzije (3D, kao bioskop)! :)
• Isti autor, (Krebtri),
daje koristan ,,alat’’ za razvijanje inkluzivne škole, koji se zove ,,Ten top
tips for inclusion’’, odnosno, ,,Deset najboljih saveta za inkluziju’’.
Ono što je važno je da se naglasi da škola ne mora da ima sve ovo da bi bila
dobro inkluzivno okruženje za svu decu, ali bi sigurno bilo poželjno. Evo
saveta:
1. Treba razvijati stav da je svako dete dobrodošlo u učionicu,
i da svako od njih može nešto da pruži odeljenju. Odnosno, da treba da
,,SLAVIMO’’ i poštujemo različitosti kod drugih. Naglasili bismo da je ovo
posebno važno za nastavnike, odnosno da su oni ključni u ovom procesu.
2. Nastavnik mora biti veoma jasan u svojoj učionici, odnosno, deci
mora da bude jasno šta želi od njih. Zbog toga je naš govor jako važan! Sali
Farli se kasnije nastavila na to da ako koristimo suviše simboličkog govora,
ako obrćemo red reči u rečenici, može doći do nerazumevanja kod dece, a kod
dece sa jezičkim smetnjama posebno.
3. Nastava mora biti
orijentisana na učenika! Nastavnik mora da se trudi da upozna svoje učenike, i da
poveže materiju koju predaje sa iskustvom učenika.
4. Pri planiranju časa, nastavnik mora da razmisli o tome šta su
moguće prepreke, koje potencijalno mogu
da ometaju proces učenja u učionici. Tako da, na primer, ako primetimo da će
svako naše osvrtanje na to ko priča u učionici ometati naš čas, moramo da
nađemo drugi način da smirimo situaciju u odeljenju.
5. Multisenzornost, šta to znači? To znači da treba da
organizujemo učenje koje će probuditi i angažovati više čula kod dece, ne samo
sluh ili vid. Kako? U igricama ćemo navesti nekoliko primera.
6. Potrebno je ,,skelirati’’ učionicu! Uf, kako to loše zvuči,
ali zapravo znači da treba na više načina ,,podupirati’’ proces učenja. Tako da
ako učimo decu novi jezik, povežemo ga sa maternjim jezikom koji već znaju.
Koristimo se radom u paru ili grupnim radom
7. Diferencijacija mora da bude dobra i nevidljiva!!! Moramo da se potrudimo
da deca ne shvate da su nečiji zadaci teži a nečiji lakši, da je ocenjivanje
različito u odnosu na sposobnosti… Ako to ne uradimo, stvaraćemo još veći
animozitet i odbacivanje među decom.
8. Pristupnost - Omogućiti svakom učeniku pristup učenju -
individualizovati taj proces. Ako neko dete bolje razume i usvaja tako što
sluša nastavnika, a neko drugo dete vizuelno pamti, treba im pružiti priliku da
koriste tehnike koje im najviše odgovaraju. U suprotnom učenik neće moći da
pokaže svoj maksimum.
9. Procena - Nastavnicima je ova situacija verovatno poznata? Predaju
učenicima neku lekciju i posle mesec dana kada ih pitaju da li se sećaju, oni
kažu da to nisu ni radili. Veoma često nastavnici pomisle da se šale sa njima i
ne veruju šta čuju, jer su se dosta trudili da im objasnite to gradivo.
Međutim, stvar je u tome da ako se neko vreme ne ponavlja određeni sadržaj, on
izađe iz kratkoročne memorije i stvarno mislimo da se nikad nismo susreli sa
nekim pojmovima. Da bi se ovo sprečilo potrebno je posmatrati, slušati,
ispitivati, procenjivati češće. Ne samo testovima, nego i kroz otvorena
pitanja uz pomoć kojih će učenici spajati koncept cele lekcije.
10. Participacija - Da bi se aktivno učestvovalo u samom
obrazovnom procesu, ono treba da bude baš “po meri” onih koji uče. Zbog toga je
važno izgraditi poverenje za razgovar sa učenicima i posmatrati kako se oni
osećaju, da li učestvuju u procesu obrazovanja. Dete može da nam da potpuno
različitu perspektivu od načina na koji mi gledamo na stvari, tako da je glas
deteta u učionici bitan i traži se!
• Zanimljivu radionicu
je održao i Fil Dekster, koji je govorio o autizmu i kako učenike sa nekim od
oblika autizma uključiti u nastavu. On nam je pomogao da kroz video “My
success story” bolje razumemo i vidimo kako autizam vide deca koja sa njim
žive.
Ako vas zanima više,
pogledajte video:
Igrice
• Think, pair, share (Seli
Ferli)
Kako aktivno uključiti i
decu koja ne vole da se javljaju u diskusiju na času? Kroz tri koraka igrice
,,Razmisli, poveži se, podeli’’, možda možemo da pomognemo.
1.
Postavimo pitanje na času, i kažemo deci da sami razmisle o tome;
2.
U sledećem koraku će da popričaju sa svojim parom o istoj
temi(nakon nekoliko minuta razmišljanja);
3.
Treći korak posvećen tome da, ko želi, kaže pred celim odeljenjem
šta misli da je odgovor.
Na taj način ćemo
aktivirati većinu dece, a onu koja imaju problema da se jave ili to ne žele,
neće morati da učestvuju u tome, ali je ovo i prilika da smisle i isprobaju pre
izlaganja ono što bi želeli da kažu, pa će možda biti motivisaniji da se jave i
podele sa drugima.
• 2 footed questions
- Learners experience (Seli Ferli)
Kako aktivirati decu da
se bave pitanjima za koja misle da su irelevantna, dosadna ili prevaziđena, a
mi moramo da ih obradimo na času? Tako što ćemo ih povezati sa stvarima koje su
deci bitne, i staviti njih u kontekts tog gradiva! Kako? Možemo to pokazati na
primeru Romea i Julije. Umesto da sa učenicima samo diskutujemo o Romeu i
Juliji, možemo njih staviti u kontekst, tako što, na primer, devojčice mogu da
budu Julijine najbolje drugarice, koje će zajedno sa njom rešavati problem pred
kojim se nalazi, ili... Nama je ovo bilo zanimljivo zbog toga što će na taj
način, deca morati da razumeju kontekst u kom se dešava radnja priče Romeo i
Julija,a uz dobro vođstvo nastavnika će se, možda, i povezati sa njima, bolje
razumeti situacije, i duže će pamtiti samu radnju priče ako su u njoj i
učestvovali.
• BROGY tehnika
(BROGY-blue,red,orange,green,yellow)
Za rad sa decom koja
imaju različite vrste disleksičkih smetnji, može biti korisno obojiti različite
vrste reči različitim bojama. Kako? Tako što ćemo, na primer, sve imenice
označiti zelenom bojom, prideve plavom, glagole žutom… Tako će deca moći da
povežu red reči u rečenici na osnovu boje, ili će, na osnovu boje, povezivati
glagole sa glagolima, i shvatati njihovu sličnost… Kombinacije su razne,
kreativnost nastavnika je ključna! :)
• Šta je u vreći?
(Dejvid Krebtri)
Korisna igrica za uvodni
deo časa kada je važno zaintrigirati učenike za gradivo koje sledi. Pre časa
staviti neki predmet u vreću, to može da bude predmet koji će se odnositi na
gradivo. Na početku časa tražiti dobrovoljce, ili ako ima vremena, svakom u
odeljenju dati da na po par sekundi pokuša. Njihov zadatak je da opipaju vreću
i pokušaju da pogode koji je predmet unutra. Uključiti i ostale učenike u
pogađanje. Nakon nekog vremena, pokazati predmet i to je super način za
započinjanje razgovora na neku temu.
• Dodatne igrice za
nastavnike mogu se pronaći ovde:
Svi materijali, kao i
snimak konferencije će biti postavljen na jutjub nalog Britanskog saveta u narednom
periodu: https://www.youtube.com/user/BritishCouncilSerbia
Nadamo se da vam je ovaj
tekst bio koristan i zanimljiv! Ono što bi za nas dvoje bio zaključak ove
konferencije, je da je inkluzivni proces uveden u naš obrazovni sistem, a da kvalitet
našeg rada u istom u budućnosti zavisi, kako od direktnog iskustva u radu sa
decom i odraslima, tako i od količine različitih znanja koja možemo primeniti u
praksi! Što više učimo, to će nam posao biti lakši i ispunjeniji! Tako da,
učite lenjivci, ne čitajte kilometarske tekstove na internetu! :P :)
Veliki pozdrav za sve
koji su stigli dovde! :D
Autori:
Julija Milovanović -
Udruženje studenata pedagogije - PedaGO
Božidar Dimić - Klub
studenata pedagogije
Disclaimer: Pojedini
stavovi izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno stavove autora, već
govornika na Konferenciji. Sa druge strane, pojedini stavovi izneti od strane
autora, nisu izneti na konferenciji, i iako je to moguće i verovatno, ne
predstavljaju stavove govornika na Konferenciji.
No comments:
Post a Comment